knjie IP Tardis
 
  • Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Vukova nagrada Lazi Laziću

U ponedeljak, 9. decembra, objavljeni su dobitnici ovogodišnje — jubilarne, pedesete — Vukove nagrade, koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za „naročite rezultate ostvarene u stvaralačkom radu na širenju kulture, obrazovanja i nauke u Republici Srbiji i na svesrpskom kulturnom prostoru“.

Obadovala nas je vest da je ove godine dobitnik izuzetne Vukove nagrade književnik Laza Lazić. Čestitamo Lazi na ovom velikom priznanju, a vašoj pažnji preporučujemo njegovu knjigu eseja Šum lišća, iz koje, za ovu priliku, izdvajamo:

ČOVEK MOŽE DA DOBIJE KRILA

Čovek može da dobije krila. Mislim, može stvarno imati krila. Jednoga dana čovek sedne, razmisli, dovrši svoje saznanje. Ustane, obazre se — na leđima mu velika, bela krila. Ni teška, ni laka. Prirodna, kao udovi. Čovek se nasmeši samom sebi. Ništa ga ne čudi. Za druge ljude njegova krila su nevidljiva. Čovek nadalje živi s krilima. Ništa neobično. Ne zloupotrebljava ih. Katkada leti iznad polja, njiva, iznad šumovitih bregova. Odleti u nepristupačan gaj s kržljavim šipražjem, daleko na nekom uvoju visoke planine. Tu malo posedi i diše. Vidi, dabome, sada veoma daleko i veoma jasno. Zatim klizi iznad velike reke, pravo i lasno. Prelepo je, ali nije iznenađujuće. Imam krila, misli noću u svojoj postelji čovek. Primam to mirno i sa zadovoljstvom. Ima premnogo ljudi koji, recimo, puze, mile i gmižu. Ima ih normalnih, presrećnih što jedu pečenicu za večeru. A mora biti i ovih, kao ja, s krilima. Lepo je, prelepo je. No to nije nešto za upoređivanje s drugima, da si, na primer, od njih u boljem položaju. Ne, to je neuporedivo…