• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Užas i radost XX veka

El. pošta Štampa PDF

Tekstovi mađarskog mislioca Bele Hamvaša nisu nepoznati na našim prostorima; mnogima prija ta "meka filozofija". Naslov njegove knjige "Oda dvadesetom veku" neke bi mogao da zbuni - šta je to toliko fenomenalno u 20. veku? Reč je o ironiji i knjiga jasno pokazuje i užas i poneku radost tog perioda.

Korak po korak, Hamvaš pokazuje zašto filozofski pravci korišćeni u 20. veku ne funkcionišu i do kakvih tipova ljudi dovode. S jedne strane, tu je hegelijanizam, koji uči da treba težiti racionalnom idealu, da ne treba strasno voleti život. To niko nije u stanju, pa je rezultat da se mnogi pretvaraju da tako postupaju, dok krišom pokušavaju da uživaju i neretko se zbog toga osećaju kao krivci. Tipovi koji ovome pripadaju su Hanan ("siva eminencija", javlja se u svim slojevima i na svim nivoima), plankton (suprotnost Hananu, ćuška ga kako ko stigne), kvalmikijanac (od ateizma pravi novu vrstu religije, zapravo veoma stroge sekte koja se nemilosrdno obrušava na neistomišljenike), esesovac (zločinac koji i najzverskije stvari koje čini opravdava apstraktnim idealom), hitri mangup (bez ikakvih ličnih uverenja, snalažljiv u svakom okruženju, moral može da upotrebi u svoju korist ali mu ništa ne znači).

Hegelijanskom pogledu na svet suprotstavljeni su neurotični ljubitelji života. Oni se uporno bore protiv svih institucija, svih ustaljenih pravila, svih normi - uporno i otprilike podjednako efikasno kao i neko ko se razgolićuje na ulici samo zato što je to zakonski kažnjivo, a to naziva "živeti punim plućima". Neki tipovi ovih neurotičara su psiholog (ne mora nužno da se bavi tom profesijom, radi se o tome da od nekog, recimo, umerenog blesavka napravi čoveka razjarene i napadne seksualnosti) i paničar dela (čovek koji je sve uložio u svoje delo, stalno je u žurbi, stalno ističe ono što radi i kako zbog toga ništa drugo ne stiže, nekad dugo i glasno telefonira, nekad samo ćuti i "skuplja građu", u suštini ne živi već život prolazi kraj njega dok "stvara delo" - koje zapravo nikad ne stvori).

Suprotstavljenost ovih pogleda na svet dovodi do farse, do komedije, do toga da, recimo, javne ličnosti samo igraju ulogu, pričaju stvari u koje ni oni ni iko sa pola grama mozga ne veruje, ali se mnogi pretvaraju da veruju. A to onda dovodi i do ratova i do najgorih užasa, sve u cilju postizanja nekakvih "ideala", uz tek slabo i neefikasno suprotstavljanje. Dovodi do toga da pametan čovek, kako se ne bi borio protiv vetrenjača, kad dođe u novu zemlju pita koje su tu laži aktuelne, pa se pretvara da u njih veruje i po njima postupa, da bi bio ostavljen na miru.

Nudi li Hamvaš rešenje? Nudi - smirenu vedrinu. Ozbiljno shvatanje sveta, pažljivo posmatranje pojava, a zatim njihovo odbacivanje, i tako sa svim pogledima na svet. I tihu smrt - umrećete sigurno, niko još to nije izbegao, pa zašto onda povlačiti i druge sa sobom kao da će vam to pomoći, zašto praviti buku oko toga? Prihvatite valjda jedinu sigurnost koju svi imamo, nađite vedrinu u sebi i radujte se životu.

To bi, ukratko, bio sadržaj knjige "Oda dvadesetom veku", a za veliko uživanje i radost preporučujemo čitanje ovog po obimu nevelikog dela koje se može pročitati za jedno popodne, a sa vama ostaje zauvek, povremeno vas mameći da mu se vratite.

Ivana Milaković

Izvor: Internet KrstaricaUžas i radost XX veka


Poslednje ažurirano ( petak, 24 februar 2012 14:57 )