• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Svemirski Ciganin spasava svet: Legija Ida

El. pošta Štampa PDF

prikaz romana Legija Ida Radmila Anđelkovića


Grej Svaruk Hening, junak bez mane (ako ne računamo veliku ljubav prema prepekanu i večnu želju da dobije kintu više od suparnika Vladimira Roma) i straha, pripadnig esnafa svemirskih Cigana, onih koji nalaze što niko drugi ne uspeva, nalazi se pred najvećim izazovom u svojoj karijeri svemirskog lutalice i nalazača izgubljenog.

Ovog puta, nije u potrazi za nekom stvari, kao što je običaj svemirskih Cigana, već pokušava da ustanovi gde su to nestali najveći borci Galaksije – borci među koje spada i sam, a umesto njega je nestao njegov brat blizanac, sa kojim i zajedničkog i različitog ima previše. Po običaju, Grej Svaruk Hening tvrdi pazar, pa zahteva da dobije kintu više nego njegov konkurent, Vladimir Rom (takođe među nestalima). A onda avantura počinje.

Grej je opremljen sposobnošću da zaroni u sopstveni genetski kod, i u Id, samo što su tom sposobnošću opremljeni i ostali nestali borci – a ti borci trenutno pomno slušaju Spoljne, koji su se uputili u osvajačku misiju sa nesagledivim posledicama. Na Greju je da ostale ljude podseti na to ko su i odakle su i na to da ih bezobzirno koriste – a ljudi (u ovom slučaju i vrhunski borci) obično nisu prijateljski nastrojeni kada ih podsećate na takve stvari. Treba i sklopiti savez sa potlačenim i napadnutim Spoljnima, i pobediti neprijateljski nastrojene Spoljne, kao i otkriti šta je to što neprijatelj pokušava i kako ga u tome sprečiti – i sve to dok vreme izmiče. A ona odsudna bitka neće se odvijati kroz borbu svemirskim brodovima i blasterima, već unutra, u Idu, gde je za pobedu neophodno mnogo više od poznavanja borbe.

A možda, možda, možda u celoj toj zavrzlami postoji i sada već drevna Zemlja. Možda Zemlja nije legenda kao što skoro svi misle, možda ju je moguće naći, i to baš tu, u tuđinskom svemiru.

„Legija Ida” je spejs opera, retkost kod nas; i to ne imitacija zapadnjačke spejs opere, već je vrlo autohtono delo, što je podjednako retko kad se o popularnim podžanrovima radi. Kao drugi deo „Letopisa svemirskih Cigana” (prvi deo je zbirka priča „Tabor na Kidisu”) priča nam gde je Grej Svaruk Hening, nosilac titule Velikog Ciganina, dospeo, ne samo u svemirskim lutanjima, već mnogo više u onim unutrašnjim, koja ga prisiljavaju da sebi prizna i ono što ne bi želeo, i o sebi i o drugima. A stvar će rešiti u svom stilu, kroz borbu onoliko koliko mora, a dalje miroljubivo, bez nepotrebnog krvoprolića niti toliko popularnog upucavanja svega što se kreće.

Kao spejs–opera, „Legija Ida” Radmila Anđelkovića je knjiga za opuštanje; kao knjiga Radmila Anđelkovića, to je takođe i delo za razmišljanje o najvećem svemiru od svih – onom unutrašnjem.

Ivana Milaković


Poslednje ažurirano ( petak, 24 februar 2012 14:55 )