• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Sava Babić mora nastaviti s pisanjem

El. pošta Štampa PDF

Prikaz knjige Save Babića „Milorad Pavić mora pričati priče“

Ukoliko ste od Save Babića, književnog kritičara, prevodioca i teoretičara prevoda čitali samo pogovore knjigama koje je preveo, imali ste prilike da zapazite precizno izražavanje i lucidan um koji se sa lakoćom snalaze i u komplikovanoj materiji. Te osobine se i te kako pokazuju i u Babićevoj knjizi „Milorad Pavić mora pričati priče“, zbirci tekstova o liku i delima Milorada Pavića.

Dela Milorada Pavića su veoma kompleksna, i utoliko je više zadivljujuća Babićeva sposobnost da svoja razmišljanja o njima izloži sistematično. Tako, on počinje objašnjavanjem Pavićevog osobenog pristupa pisanju, a nastavlja time kako se kod Pavića prepliću pesnik, naučni radnik (izučavalac udaljenih kutkova istorije književnosti) i prozaista. Potom načinje dugačku i neretko humorističnu priču o prevodima Pavićevih dela – nimalo lak zadatak kada je u pitanju toliko kompleksno i specifično delo uz dosta poigravanja – preko priče o prevođenju objašnjava i Pavićevu primenu spisateljskog zanata, da bi u podužem poglavlju „Mreža mami mušice“ izložio specifične Pavićeve rečenice u petnaest različitih jezika i pokazao kako se koji prevodilac snašao s njima – i sam prevodilac, Babić odlično razume prevodilačke muke, kao i prevodilačku umetnost. U svrhu objašnjenja Babić je smislio termin „ciglice“, koji pomaže u razumevanju Pavićevog pristupa pisanju, a na primeru prevođenja tih „ciglica“ vidi se i snalaženje prevodilaca sa specifičnim teškoćama.

Sledi Intermeco, ponešto o Paviću kao čoveku, o nedostatku razumevanja i pogrešnim pristupima sa kojima se Babić kao proučavalac Pavićevog dela susretao, a tu je i dnevno-politička anegdota koju je Pavić ispričao Babiću. Dnevno-politički rakurs bi, u idealnom svetu, bio znatno manje bitan kada se o umetnosti radi; pošto ne živimo u idealnom svetu, o taj rakurs se, hteli-ne hteli, redovno spotičemo, i previše toga od njega zavisi.

Sledi poglavlje o formi Pavićevih dela, formi koja najviše liči na ikonostas (pesnički rečeno; svakako da ikonostas nije književno-teorijski pojam).

Poglavlje „Ko uzme, kajaće se, ko ne uzme – takođe“ objašnjava još jednu formu dela koju je upotrebio Pavić, roman-klepsidru, sa dva početka i krajem u sredini knjige („Unutrašnja strana vetra“).

Novo poglavlje („Drama na izvolte“), nova forma koju je upotrebio Pavić; ovog puta, u pitanju je drama sa podnaslovom „pozorišni jelovnik“, gde Babić primećuje kako Pavić često u podnaslovu, znatno više nego u naslovu, daje suštinu forme koju tog puta upotrebljava, kojom se tog puta poigrava.

Sledeće poglavlje, vrlo kratko, „Simpozijum“, opisuje susret Pavića i Babića, i raspravu o slaganju dinje i rakije, kao i vina i lubenice, raspravu sa dubljim značenjem od onog očiglednog. Nakon toga, u poglavlju „Izlazak u začarani krug“, Babić opisuje kako je Pavić uključivao savremenike u sopstvena dela (i kako je uspevao da nikog time ne uvredi), kako i kako su se drugi pisci poigravali Pavićevim delom, na opšte zadovoljstvo.

Pred kraj, tu je i poglavlje o Pavićevoj poeziji i idioritmici, a zatim i Babićevo poigravanje sopstvenim i Pavićevim prezimenom. Slede zabavni dodaci, poput Pavićevog i Babićevog horoskopa, storija o tome kroz kakve je sve muke prošao Babić ne bi li tekstovi iz „Milorad Pavić mora pričati priče“ bili objavljeni (sam Pavić, izgleda, nije bio oduševljen time što se Babić, opisujući Pavića kako se tekstovima poigrava, poigravao i sam, umesto da koristi isključivo strog akademski pristup), Babićev govor povodom Pavićevog osamdesetog rođendana, i beleška o poslednjem Pavićevom radu.

Nevelika po obimu, knjiga „Milorad Pavić mora pričati priče“ je veoma informativna, lucidno napisana, sistematično izložena, i, istovremeno, veoma pristupačna široj čitalačkoj publici, bez obzira na to u kojoj je meri ta publika upoznata sa Pavićevim stvaralaštvom. U njoj bi mogli uživati kako oni koje zanimaju teoretski tekstovi, tako i oni koji su od njih do sada zazirali.

Ivana Milaković


Poslednje ažurirano ( petak, 24 februar 2012 14:53 )  

Uključi se!



Prijavite se preko već postojećih web naloga (Google, Facebook, Twitter, Steam)
Prijava je neophodna za kupovinu knjiga preko sajta.