• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

O zonama i ljubavi

El. pošta Štampa PDF

Ovaj izveštaj počinje rečenicom u kojoj se kaže šta Zone NISU. Već ovakvim pristupom ukazuje se na nešto transcendentno u samom pojmu zona — kao što se u aeropagitskom spisu „O božanskim imenima“ pokazuje da se Bog ne može definisati, niti ograničiti stvorenim predstavama. Kao što se pojam Boga odnosi na njegov odnos sa tvorevinom, tako se i pojam Zona odnosi samo na njihov odnos sa akterima radnje.

Podseća to na legendarna dela SF-a, kao što je recimo Solaris gde ogroman inteligentan okean vidimo samo kroz njegov odnos sa naučnicima koji su poslati da ga istraže — kroz predstave koje Okean njima stvara. Ili kultni film Stalker (genijalnog Tarkovskog), gde takođe imamo posla sa jednom Zonom. I ova Zona do samog kraja ostaje transcendentna — ali u centru Zone je soba koja ljudima ispunjava želje. Pitanje je samo koliko je dobro kada se nedostižne želje ispune.

Izabel Lens koristi tehnike paralelnog univerzuma da bi prodrla u vladin sistem i tako rešila jedno veoma lično pitanje — sudbinu njenog supruga Pjera. Uspešnim preuzimanjem poverljivog fajla „Erosion“ skrenula je pažnju na svoje umeće i preporučila se za viši nivo — prelazak sa 5. na 6. nivo Zone. Ali napredak u takvim sferama se skupo plaća...

Sama struktura izveštaja obiluje rečima koje počinju slovom E — Erozija, Empatija, Eho, Ekvivalenti, Enkripcija, Ekskluzivitet — najzad Energija najbližeg kosmosa. Upravo je u ovome poslednjem suština. E = mc² poznata je formula suštine univerzuma. Sve što postoji je energija — u različitim oblicima.

I upravo ovde vidimo jedan oblik te energije — ljubav. Težak tehnički rečnik koji se koristi i metafizički problemi koji se uzgred rešavaju neka ne zbune. Ovde je reč o ljubavi izraženoj upravo glagolom „voleti“ — baš tako — ne pominje se afera, seksualna privlačnost, veze ili nešto slično. Pjera i Izabel su vezivale misli. Ali ona je volela satelitskog maga Obligada. I Obligado je voleo nju, na svoj način i čuvao je od sebe. U izvesnoj meri je sve to ostajalo u paralelnom univerzumu jer „Ljubav nije osećanje koje može pomoću sebe da se posmatra“ — kako reče sama Izabel.

U međuvremenu Zone su radile svoj posao — polarne kape se otapaju, gurajući čovečanstvo u novi Potop. Fizičari traže „Božiju česticu“ — Zone i sa tim imaju posla. Telemedicina postaje delatnost u kojoj se direktno deluje na neurotransmitere, pa je moguće probuditi nekoga iz kome. Ne podseća li to na Lazarevo dizanje iz mrtvih!?

Savremena fizika je možda poslednja nauka koja još traga za nečim novim. A to Novo je poslednja stvar ovoga sveta. Konačni smisao. Posle toga je ova civilizacija zaista rekla sve što je imala. Ali same teorije fizičara gube vezu sa opipljivim svetom. Cilj je da one budu „lepe“, što je čudan izraz za jednu običnom čoveku teško razumljivu nauku. Pod lepotom se smatra unutrašnja konzistentnost i simetrija. Pa dobro, prošlo bi to kriterijume nekog estetičara...

Ali šta reći za ostatak ovog sveta koji postaje sve virtualniji, pri tom bez ikakve potrebe za nekim dubljim smislom?! Novac postaje virtualan i napumpava se ni iz čega. No, znamo dobro ko je jedini mogao da iz ničega napravi nešto. Zašto bi nas onda čudio krah berze?!? Tako je i sa osećanjima. Ovaj izveštaj sadrži gomilu izraza koji zahtevaju ne malu tehničku i naučnu potkovanost. Neki drugi tehnički izrazi ovladali su našim životima. Facebook, myspace, icq, chat — sav taj virtuelni svet koji istiskuje onaj stvarni. I obični ljudi svakodnevno u njega ulaze. Međutim, ovi ljudi ovog dela, dok jure kroz zone i paralelne univerzume kao da su očuvali nešto više od stvarnosti. Nešto više od ljudskosti.  Jer, kako reče hroničar Adela Aleramo, funkcionalna struktura inteligencije Čuvara Severa (ljudi koji se bave Zonom) je humana. Ili da kažemo — ljudska. Nepotkupljiva svest oduzima Čuvarima mogućnost izbora — ona je za njih Dogma.

Prisustvujemo kraju jednog sveta. Možemo na to gledati kao na kraj vremena, o čemu nam govori majanski kalendar. Ili je možda reč o kraju istorije o kojem govori Fukujama. Možda, ako ova civilizacija povuče ceo svet za sobom. A možda je samo reč o kraju jedne civilizacije — koja je, uostalom, i rekla već skoro sve što je imala reći. Možda će se pojaviti neki novi ljudi. Možda ih već ima u nekom paralelnom univerzumu.

U nekom drugom univerzumu je doktor Pjer Lens ostao da gleda utakmicu Real Madrida. Nije dobio poziv na hitnu intervenciju zbog odrona u švajcarskim Alpima. A u nekom trećem univerzumu možda i ne postoji Real Madrid. Zašto bi neki fudbalski klub nosio kraljevsko ime, ako u toj stvarnosti nisu pobedili fašisti koji su vratili monarhiju u Španiju!? Istina je tamo negde…

„A prava istina je da nisam smeo izgubiti, Izabel.“

Ivan Vukadinović


Poslednje ažurirano ( petak, 24 februar 2012 15:08 )  

Uključi se!



Prijavite se preko već postojećih web naloga (Google, Facebook, Twitter, Steam)
Prijava je neophodna za kupovinu knjiga preko sajta.