• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

„Mudrijaši“ Ilije Bakića

El. pošta Štampa PDF

Ilija Bakić, pesnik, pripovedač, romansijer, kritičar i urednik, sklon je eksperimentisanju u svojim delima, i njegov najnoviji roman, „Mudrijaši“, tu nije izuzetak. Bakić često eksperimentiše sa literarnom formom, a u ovom slučaju joj je dodao i likovni deo, tako da radnja u toku prvog dela knjige teče kroz reči, da bi se kasnije reči ispreplele sa mnogobrojnim crtežima.

Sama radnja romana će ljubiteljima vestern-filmova, nekad popularnih kaubojaca, isprva delovati poznato, osim što je smeštena na drugu planetu: u salun ulazi Bezimeni, sa obaveznom cigarom u uglu usana i sa zabačenim skafanderom, i traži izvesnog sumnjivog tipa, Propovednika (plus gomila drugih nadimaka, koji se odnose na to da je Propovednik težak gnjavator). Ne nalazi ga, i nastavlja potragu kroz pustoš na svom vernom robotskom konju, a pod dva sunca.

Preko brda i dolina, od saluna do saluna, potraga se nastavlja. I Bezimeni i čitalac s njim počinju da primećuju da se neke stvari ponavljaju – da li je u pitanju poremećaj percepcije, ili šlajfovanje u mestu? Sunčanica – ne bi ni bilo čudo, pod dva nemilosrdna sunca? Ili je u pitanju nešto kompleksnije, poput višestrukih svetova? Ukoliko se radi o više od jednog sveta, kako znati u kom trenutku se prešlo iz jednog u drugi? Koliko se uopšte može verovati sopstvenim čulima, sopstvenoj percepciji – koliko se može doći do bilo kakvih zaključaka ukoliko se sve ponavlja a opet menja, ako ništa ne možete da uhvatite ni za glavu ni za rep?

Sve su to pitanja koja Bakić na humorističan način postavlja kroz ovo po obimu neveliko delo, a na čitaocu je da dođe do odgovora. Ako ume. Ako i njegov um, pa i njegovo postojanje, ne počnu da šlajfuju u mestu.
Bakić je svoje delo nazvao svemirskom pucačinom i ujdurmom, i ono to zaista jeste. Ono što Bakić ne kaže čitaocima, bar ne direktno, jeste da su ta pucačina i ujdurma nešto što i te kako ima veze sa našim sopstvenim životima sada i ovde; jurnjava za ciljem koji stalno izmiče, osećaj da je rešenje iza sledećeg brda (ili sledećeg nečega), utisak da nas sopstvena čula varaju, da se vrtimo u krug, pitanje postoji li uopšte nekakav odgovor i da li je naš iznureni mozak u stanju da donosi zaključke, sve nam je to i previše poznato iz sopstvenih života, iz sopstvenih ujdurmi sa kojima muku mučimo.

„Mudrijaši“ su knjiga koja čitaoca zabavlja, razgali, nasmeje, razvedri, a onda ga navede da se zamisli nad sopstvenim životom i da ga osmotri iz novog ugla – kao što se i očekuje od dobre knjige.

Ivana Milaković