• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size

Maštanje o sreći

El. pošta Štampa PDF

Roman "Vi što maštate o sreći" prerano preminulog pisca fantastike, prevodioca, višegodišnjeg urednika fanzina "Emitor" i velikog ljubitelja i kolekcionara svega što ima veze sa fantastikom (knjiga, časopisa, filmova, stripova, muzike) Ljubomira Damnjanovića - prvi put se pojavio u "Emitoru" 313, 1998. godine, a relativno nedavno je ponovo postao dostupan široj čitalačkoj publici, u novom izdanju, ovog puta kao "propisna knjiga". Ovaj roman teško da bi bilo ko nazvao velikim, niti bi pisca bilo briga da ga takvim smatraju - svejedno je vredno pažnje i knjiga koju je veliko zadovoljstvo čitati.

Glavni junak je mladi Mihajlo Vukosavljević, momak koji iz rodnog sela dolazi u Beograd dvadesetih godina prošlog veka kako bi se školovao i potražio sreću. Uskoro izbija rat (mada, sa trolovima, nije onaj koji biste očekivali). Mihajlo odlazi u rat - i tu je tek početak njegovih avantura (zapravo, početak je već dolazak u Beograd), koje će ga voditi u razna mesta, tokom kojih će sretati različite ljude, večno tragajući za nečim, ni sam ne znajući tačno za čim, nailazeći na deliće istine, nikada ne na kompletna objašnjenja, tek na kraju saznajući istinu o sebi samom, istinu koja je bila strogo čuvana tajna od najveće važnosti.

Na momente, roman "Vi što maštate o sreći" deluje kao alternativna istorija, ali to ipak nije (ne možemo vam dati objašnjenje šta zapravo jeste jer bi vam to pokvarilo uživanje u otkrivanju tajni sveta u kome Mihajlo živi). Romanom potpuno slobodno defiluju različite ličnosti koje su nekad postojale ili su i danas među živima - nimalo nepoznat postupak, samo što se ovde uglavnom radi o ličnostima iz našeg dela sveta (Mihajlo Petrović Alas, Đorđe Marjanović, kralj Aleksandar, Mišić...). Tu su i ličnosti iz knjiga i filmova naših autora (Koštana, mala Zorica iz filma "Cipelice na asfaltu"...), što čitaoce potpuno nenametljivo tokom čitanja cele knjige podseća na bogatstvo istorije i kulture sopstvenog naroda. Ima i ličnosti iz drugih zemalja (Veliki Imperator Josif Visarionovič, predvodnik revolucije Nikolaj Romanov, Trifo, Brižit Bardo, Ginzberg), postoje i aluzije na različita dela naših autora, a sve se sasvim lepo uklapa, ništa ne štrči.

Ono što pleni kod ovog romana jeste očigledna lakoća kojom je pisan, kao i još očiglednija ljubav prema pisanju, prema životu, radost stvaranja... Za autora je poznato da se nikada nije bavio doterivanjem, prerađivanjem niti uređivanjem svojih dela. Napisao bi ih i onda uzeo da piše nešto drugo (onda kada se nije bavio prevođenjem, podsticanjem drugih mladih pisaca, objavljivanjem njihovih dela u "Emitoru", sakupljanjem fantastike i nesebičnim deljenjem sa svima koje je znao...). Rezultat, bar kada se o romanu "Vi što maštate o sreći" radi, jeste jedno vedro (uprkos povremenim mračnim delovima), nepretenciozno, zanimljivo, maštovito delo koje se čita u jednom dahu i za koje vas nimalo nije briga ima li nekih mana ili ne, jer suviše uživate u čitanju. Nešto kao kada bi vaš dragi prijatelj napisao neko delo u koje bi uključio i vas i zajedničke prijatelje, kao i istorijske ličnosti i reference na, najkraće rečeno, sve i svašta, s tim što se ovde radi o osobi koja vam po svom pisanju deluje toliko ljubazno i prijateljski nastrojeno da osećaj napisanog za vas i vaše prijatelje ostaje čak i ako autora niste lično poznavali.

Ivana Milaković

Izvor: Internet KrstaricaMaštanje o sreći


Poslednje ažurirano ( petak, 24 februar 2012 15:07 )